Ostale crne/crvene sorte grožđa
Vranac
 Vranac je najpoznatija crnogorska crna vinska sorta koja je raširena i u Hercegovini, Dalmaciji i Makedoniji. Grozd je velik valjkastog oblika, rastersit i duge peteljke. Bobice su velike i okrugle a kožica je tamno plava, jako obojena, tanka i glatka. Prosječna težina grozda je 150 – 350 g. Ovo je sorta dobre i redovite rodnosti i grožđe nakupi visok sadržaj sladora od 22 – 25 % i kiselinama oko 6 g/l, tako da vino dobiveno od ove sorte sadrži od 12 – 13,5 posto alkohola i ugodna je okusa.
Merlot
 Zahvaljujući jako dobroj rodnosti i otpornosti na niske zimske temperature te napadima gljivičnih oboljenja ova je francuska sorta dosta raširena u svijetu . Srednje je bujnosti, mladice su srednje debele, internodiji su dugački i smeđe crvenkaste boje. Cvijet je hermafroditan, grozd je srednje velik, rastresit i piramidalnog oblika. Vina ove sorte su bogata alkoholom, ukupnim kiselinama, boja je rubinskocrvena s aromom šumske maline.
Cabernet Sauvignon
 Također jako raširena francuska vinska sorta koja je prisutna i u Hercegovini. Podjednako uspješno se uzgaja na dubokim i suhim tlima te nema posebnih zahtjeva za rezidbu. Dobre je otpornosti na gljivične bolesti. Ova sorta daje dobar i redovit rod sa sadržajem šećera u moštu do 23 %, i kiselinama od 7 g/lit. Vino ove sorte je rubinsko crveno, punog i skladnog okusa s prepoznatljivim bukeom koji je kod vinoljubaca dosta cijenjen.
Kambuša (Alicante bouschet)
 Kambuša je crna vinska sorta jako obojenog soka i spada u kategoriju bojadisera. Ova odlika joj osigurava mjesto među pratećim crnim vinskim sortama i koristi se kao komponenta vinima kojima ove odlike nedostaju. Čokot joj je srednje jakosti a mladice dosta duge i žuto smeđe obojene. Grozd je srednje veličine, čunjast i zbijen težine 150 do 200 g. Velike je i redovite rodnosti te osrednje kvalitete.
Plavac mali
 Iako u malim količinama, plavac mali uspijeva i u Hercegovini. Rodnost mu je redovita i dobra. Otporna je na gljivične bolesti. Bobica plavca malog ima debelu kožicu, čvrste je građe i ima puno sladora i svojstveno joj je kasno zrijenje. Zavisno od lokaliteta, alkoholnost joj je obično od 12 do 13,5 vol.%, blago je kiselo i kreće se od 4,5 do 5,5 g/l. Gusto je i stasito i ima visok sadržaj suhog ekstrakta (do 26 g/l). Plavci su izrazito južnjačka vina, gorkasta su i suhog okusa. Boja im je ljubičasto tamno-crvena s modrim refleksima a sortna aroma ne naglašena, diskretna i ugodna. Kroz povijest, to je bilo piće težaka, ali i ukras najluksuznijem stolu.
|
Prateće sorte blatine
